Posetite sajt izdavača:

www.nautiluscomp.com

Osim ogromnih mogućnosti za rad i zabavu koje internet pruža, njegova ekspanzija polovinom devedesetih godina donela je i nešto što izaziva zabrinutost: računarske viruse. Računarski virusi su mali programi, čiji je zadatak da nanesu štetu računaru u kome se nalaze. Čitajući tekst koji sledi naučićete šta su računarski virusi, kako se dobijaju i kako se od njih zaštititi.

Računarske viruse shvatite kao veoma opasne programe, koji svakodnevno širom sveta pričinjavaju ogromnu štetu. Otkud oni tu i ko ih je napravio? Ovakve programe pišu iskusni programeri (hakeri), koji su zlonamerni i imaju veliku potrebu za dokazivanjem.

Virus u vaš računar može da dospe na različite načine, a najčešće se dešava da ih korisnici nesvesno preuzmu sa interneta. S tim u vezi trebalo bi da znate da je internet prepun najrazličitijih virusa. Oni se obično nalaze na Web sajtovima sa kojih je moguće ilegalno preuzimati razne programe, igrice, filmove i muziku. Virusi haraju i na Web sajtovima erotske sadržine. Pored toga što ih korisnici nesvesno mogu preuzeti sa sumnjivih Web sajtova, virusi se mogu dobiti i elektronskom poštom. Vrlo često internetom kruže virusima zaražena elektronska pisma. Kada korisnik otvori neko od ovih pisama, automatski se aktivira virus koji zatim pričinjava štetu u računaru. Virusi u računar mogu dospeti i sa magnetne diskete ili CD-a čiji je sadržaj zaražen.

Ukoliko računarski virus na bilo koji način dospe u vaš računar, ogromna je verovatnoća da će se sa vašim računarom dogoditi nešto što vi nikako ne želite. Na primer, može se desiti da virus obriše kompletan sadržaj računara (sve fajlove i foldere). Zamislite samo sledeću situaciju: mesecima radite na nekom projektu i taman ste ga polako priveli kraju, a onda u vaš računar dospe virus. U tom slučaju višemesečni rad otišao je u nepovrat, i to krivicom računarskog virusa koji je izradio neki zlonamerni haker željan dokazivanja svojih veština po svaku cenu.

Da se ovakve neprijatne situacije ne bi dešavale, predlažemo vam da dobro proučite ono što je izloženo u tekstu koji sledi.

 Verovatno znate da je svaki korisnički program (npr. Word ili Excel) napisan u nekom programskom jeziku. Pisanjem programa nastaje takozvani izvorni kôd programa (eng. source code). Dakle, svaki program ima svoj izvorni kôd. Kada prave virus, hakeri u stvari otvaraju izvorni kôd programa i u njega ugrađuju svoj zlonamerni kôd, odnosno virus. U korisnički program, čija svrha nije da računaru pričini štetu, hakeri praktično ugrađuju virus i time normalan korisnički program pretvaraju u nosioca računarskog virusa. Kada takav program, koji predstavlja nosioca računarskog virusa, dospe u računar dešava se sledeće: korisnik računara pokreće program, ne znajući da je on zapravo nosilac računarskog virusa. Pokretanjem programa, pokreće se i računarski virus koji je u njega ugrađen. Odmah zatim virus se učitava u radnu memoriju računara i tamo ostaje sve do isključivanja računara. Zašto virus ostaje u radnoj memoriji računara? Virus tamo čeka da korisnik pokrene neki drugi program. Kada korisnik pokrene drugi program virus se razmnožava, odnosno automatski se, bez znanja korisnika, ugrađuje u pokrenuti program. Ova radnja ponavlja se svaki put kada se pokrene neki program, dokle god se virus nalazi u radnoj memoriji. Na ovaj način, „čučanjem“ u memoriji, virus praktično obezbeđuje sebi mogućnost da se multiplicira, odnosno proširuje na sve programe koji se nalaze u računaru. Kada se računar ugasi, virus nestaje iz radne memorije. Međutim, do tada se on već automatski ugradio u sve programe koji su korišćeni od momenta kada je dospeo u radnu memoriju pa do momenta kada je računar isključen. Pokretanjem bilo kog od ovih, sada već zaraženih, programa ceo ciklus kreće od početka. Dakle, suština je u tome da više nije potrebno pokrenuti program koji je nosilac virusa, već virus dalje radi sâm i prenosi se sa jednog programa na drugi. Veoma brzo čitav sadržaj računara postaje zaražen.

Ovo je samo prva faza, odnosno faza razmnožavanja. Svaki računarski virus, slično biološkim virusima, ima neki svoj „period inkubacije“ u kome je pritajen i radi u pozadini. U ovoj fazi on još uvek ne deluje destruktivno, a većina korisnika tokom ove faze nije ni svesna da u njihovom računaru postoji virus.

Sledeća faza je faza aktiviranja. Ona počinje nekim događajem kojim se inicira destruktivno delovanje virusa. Koji događaj će inicirati početak faze aktivacije, zavisi od maštovitosti hakera koji je napravio virus. Uglavnom je to neki vremenski period. Na primer, neki virusi se aktiviraju tačno 7 dana od dana kada su dospeli u računar. Sa druge strane, neki virusi izvršavaju svoj zadatak tačno određenog dana u mesecu, ili posle određenog broja pokretanja programa koji je  nosilac virusa.

Kakvu štetu će u računaru pričiniti neki virus kada se aktivira, takođe zavisi od maštovitosti hakera koji ga je napravio. Na primer, jedan od mogućih scenarija je nasumično otvaranje raznih tipova fajlova i izmena njihovog sadržaja. Može se, recimo, desiti da virus otvori diplomski rad nekog korisnika računara, koji se sastoji od nekoliko stotina strana napisanih u Wordu i da nasumice izmeni tekst. Tako virus može svako slovo m u dokumentu zameniti slovom v ili, na kraju krajeva, može izbrisati ceo fajl. Nešto slično virus može da uradi i sa fajlovima koji su neophodni za rad nekih programa. U tom slučaju, programi čiji su fajlovi izmenjeni ili obrisani više ne mogu da se pokrenu. Takođe, virusi mogu da izmene ili da obrišu neki fajl koji je od ključnog značaja za ispravan rad operativnog sistema Windows. Ako se to desi nastaje potpuni krah, odnosno najgora noćna mora, a to je gubitak podataka. Kada virus do ove mere uznapreduje, jedini lek je brisanje zaraženog sadržaja hard diska računara i ponovna instalacija operativnog sistema. To često uzrokuje i postavljanje parametara hard diska na početne vrednosti, čime se gubi (briše) kompletan sadržaj hard diska računara (ova radnja naziva se formatiranje hard diska).

Virusi ne moraju da budu destruktivni u ovolikoj meri. Postoje razne vrste virusa koji rade mnogo bezazlenije stvari. Na primer, postoje virusi koji umesto vas kontrolišu pokazivač miša, ili na ekranu ispisuju određena obaveštenja tipa „Ja sam vlasnik ovog računara“, ili puštaju određenu muziku u određeno vreme...

Uobičajeno je da se termin računarski virus u žargonu koristi za sve vrste ovakvih malih programa koji čine štetu i prave probleme, mada pored virusa postoje i druge vrste ovih malih napasti koje se razlikuju od prethodno spomenutih klasičnih virusa. To su, pre svega, crvi, trojanci i makro virusi.

Crv (eng. worm) je naslednik virusa, odnosno posebna vrsta virusa koja se mnogo brže razmnožava od prethodno opisane, klasične vrste virusa. Za pokretanje ove vrste virusa nije potreban ljudski faktor. Drugim rečima, u slučaju crva nije neophodno pokrenuti program koji je njegov nosilac, kao što je to slučaj sa klasičnim virusom. Zapravo, crvu uopšte nije potreban program-nosilac. On može da putuje sam. Kada se na bilo koji način nađe u korisnikovom računaru, ovaj vrlo nepoželjni program se sam aktivira i kreće se kroz sistem foldera i fajlova vršljajući po njima i radeći ono zbog čega je napravljen. Crvi se od klasičnih, gore opisanih, virusa razlikuju pre svega po mogućnosti da se sami kreću kroz računarsku mrežu, odnosno po tome što im nije potreban program-nosilac. Upravo ta činjenica čini ih bržim od klasičnog virusa. Samo 19. jula 2001. godine, crv po imenu Code Red razmnožio se oko 250.000 puta za samo devet sati. Još jedan primer je crv Mydoom, koji je u jednom danu 2004. godine ugrozio četvrt miliona računara.

Trojanski konji su vrsta virusa koja se retko razmnožava, odnosno retko prelazi sa računara na računar. Ipak, ova vrsta virusa može biti jako štetna. Trojanski konji najčešće služe da bi svom tvorcu slali informacije iz računara u kojima se nalaze. Te informacije mogu biti  šifre za pristup bankovnim računima, ili drugi podaci od izuzetnog značaja.

Pored toga, ovakvi virusi svom tvorcu - vlasniku omogućavaju da preuzme potpunu kontrolu nad zaraženim računarom. Ovakvi virusi najčešće se dobijaju preko elektronske pošte.

Makro virusi se najčešće ugrađuju u fajlove koji pripadaju određenim programima paketa MS Office. Konkretno, mislimo na fajlove koji pripadaju Wordu i Excelu. Makro virusi se, praktično, mogu ugraditi u bilo koji dokument koji je izrađen u ova dva programa. Ova vrsta virusa može biti jako destruktivna.

Stopostotna zaštita od virusa ne postoji. Najbolja zaštita od virusa je opreznost:

1. Ne preuzimajte programe sa sumnjivih Web lokacija, odnosno sa piratskih Web sajtova.

2. Ne otvarajte fajlove koji stižu elektronskom poštom ako ne znate ko vam ih je poslao.

3. Ne otvarajte Wordove i Excelove fajlove koje ste dobili od nepoznatog pošiljaoca ili preuzeli sa interneta bez prethodne provere.

Verovatno znate da se za zaštitu od virusa koriste posebni programi. Iako vam nijedan od njih ne može garantovati stopostotnu zaštitu, ipak je korisno poznavati ih i imati ih instalirane u računaru. U odeljku koji sledi možete pročitati nešto više o programima koji se koriste za zaštitu od virusa.

Postoje dva načina zaštite od virusa. Prvi način je korišćenje takozvanog zaštitnog (vatrenog) zida (eng. Firewall), a drugi način je korišćenje nekog od mnogobrojnih antivirusnih programa.

Zaštitni zid je vrsta programa koji služi za kontrolu svega što ulazi u računar ili izlazi iz njega. Ovakvi programi aktiviraju se onog momenta kada se računar poveže na internet ili neku drugu računarsku mrežu. Zaštitni zid funkcioniše tako što, prema kriterijumu koji odredi korisnik, filtrira podatke koje računar prima i šalje. Njegova osnovna namena je da blokira pristup fajlovima i programima koji bez dozvole pokušavaju da uđu u računar. Takođe, zaštitni zid beleži sve što je ušlo u računar ili izašlo iz njega.

Postoji dosta programa ove vrste, a jedan od najpopularnijih je ZoneAlarm. Mi se u ovoj knjizi nećemo baviti ovim programom, nego ćemo samo napomenuti da ga možete kupiti preko zvaničnog sajta proizvođača programa - američke kompanije Zone Labs čija je Web adresa www.zonelabs.com Link za preuzimanje besplatne verzije ovog programa možete naći u download sekciji Web sajta ove knjige www.putkrozinternet.edu.yu/zacitaoce/download.htm. Radi se o potpuno legalnoj verziji ovog programa, sa izvesnim ograničenjima. Naime, besplatnu verziju ovog programa možete koristiti samo 15 dana. Po isteku roka od 15 dana, program više nećete moći da pokrenete dok se ne registrujete kod proizvođača (kompanija Zone Labs) i ne platite program 

Drugi način zaštite od virusa, kome ćemo posvetiti malo više pažnje, je korišćenje antivirusnih programa. Pored toga što sprečavaju ulazak virusa u računar, antivirusni programi imaju mogućnost otkrivanja i uklanjanja virusa u slučaju da su oni već ušli u računar. Kako rade ovi programi?

Sve vreme dok ste povezani na internet, antivirusni program kontroliše sve što ulazi u računar. On otvara svaki program i fajl, da bi u njima tražio virus. Ako ga pronađe, uništava ga.

Veoma je bitno da znate na koji način antivirusni program prepoznaje viruse i kako ih uništava. On u svojoj bazi podataka ima upisane definicije virusa. Svaki program ili fajl koji ulazi u računar prvo mora biti proveren od strane antivirusnog programa, i to na osnovu definicija koje se nalaze u bazi podataka. Međutim, novi virusi se pojavljuju svakodnevno. To znači da antivirusni program neće moći da prepozna, pa samim tim ni da ukloni, virus ukoliko u svojoj bazi podataka ne sadrži definiciju virusa koji je napao računar.

Da bi zaštita pomoću antivirusnog programa imala najveći mogući efekat, potrebno je da redovno preuzimate definicije o novim virusima sa Web sajta proizvođača antivirusnog programa. Definicije o novim virusima preuzimaju se veoma lako: kod većine antivirusnih programa potrebno je jednostavno kliknuti mišem na određeno dugme. O ovome će biti više reči nešto  kasnije, a sada ćemo reći kako možete nabaviti antivirusni program.

Postoji mnogo antivirusnih programa. Neki od poznatijih su Kaspersky Anti-Virus, Norton Antivirus, Pc Cillin, Sophos Antivirus, Panda Antivirus itd. Prema našem iskustvu, za sada je najbolji Kaspersky Anti-Virus, koji stiže iz Rusije. Pošto smatramo da je antivirusni program Kaspersky za sada najbolji, postupak instalacije i podešavanja ovog programa, kao i njegovo korišćenje, detaljno ćemo opisati u odeljku koji sledi.

UVOD

ADSL

INTERNET EXPLORER

  NARUČITE IZDANJE    |     PROČITAJTE O KNJIZI   |    POGLEDAJTE SADRŽAJ KNJIGE

KAKO DOĆI DO NAŠIH IZDANJA?

Izdanja možete naručiti tako što ćete popuniti narudžbenicu. Posle toga, u roku od 3 dana od dana prijema narudžbenice, traženo izdanje ćemo vam poslati poštom. Izdanja možete naručiti i telefonom: 011 197 312.