NARUČITE IZDANJE    |      PROČITAJTE O KNJIZI   |     POGLEDAJTE SADRŽAJ KNJIGE

6.1 FAJLOVI  (DOKUMENTA, ZAPISI)

Podaci su upravo ono oko čega se računari i vrte. Svi rezultati koje proizvedemo prilikom rada sa računarom su, u stvari, rezultat obrade nekog broja podataka. U današnje vreme taj broj podataka je prilično velik i začudili biste se kad biste videli koliko je računaru mnogo podataka potrebno obezbediti čak i za najjednostavniju operaciju.

Podaci koji se tiču jednog objekta grupišu se u jedan skup, na jedno mesto. Ako je npr. taj objekat neki tekst, onda su podaci koji čine taj tekst u stvari samo slova, brojevi i interpunkcijski znaci, pri čemu je još na neki način obezbeđeno da se svakom znaku zna njegovo mesto u konačnom tekstu. 

Ako bismo to pokušali da objasnimo na primeru slike, onda bi bilo dobro da počnemo ovako. Pronađite na ekranu sliku bilo čega, npr. neke ikonice ili strelice miša. Dok gledate iz daljine, to izgleda kao “slika”, međutim, kada biste sad uzeli neku dobru lupu, približili se ekranu, pa kroz tu lupu pogledali ikonicu, videli biste da se ta ikonica u stvari sastoji od mnoštva sitnih tačkica raznih boja. To je, u stvari, način na koji računar vidi ikonicu. Za njega je ikonica samo skup raznobojnih tačkica, ali tako uređen da računar može ispravno da ih razmesti po ekranu da bismo videli “sliku” ikonice. Svaka tačkica zajedno sa informacijom o svom položaju u slici, slično kao i svako slovo zajedno sa informacijom o svom položaju u tekstu, predstavlja samo jedan podatak slike ili jedan podatak teksta. Podaci koji čine jednu sliku, odnosno podaci koji čine jedan tekst, grupisani su kao što smo na početku rekli u jedan skup i na jednom mestu. Da nije tako, ne bi bilo moguće razabrati koja je tačkica iz koje slike ili koje je slovo iz kog teksta! Taj skup u kome su grupisani podaci o jednom objektu naziva se FAJL. Fajl (eng. file) nije jedini naziv koji se koristi za skup grupisanih podataka. Međutim, to je naziv koji se daleko najviše koristi u kompjuterskom žargonu. Pored njega, upotrebljavaju se nazivi: dokument (eng. document) kao i pomalo arhaičan naziv zapis (eng. record), što je pomalo nezgrapan prevod još iz vremena 70-tih. Ovaj poslednji se može sresti još samo po nekim starijim knjigama i udžbenicima. Fajl je naziv za bilo kakav skup podataka, nezavisno od toga kakvi su ti podaci. Dakle, u fajl možemo da smestimo sliku, roman, pesmu, tabelu, grafikon ili nešto drugo. Međutim, zavisno od toga šta je u fajl smešteno, razlikujemo tipove fajlova. Tako one fajlove u kojima su smeštene slike, fotografije i sl. nazivamo grafičkim fajlovima. One u kojima se nalaze uglavnom tekstualni podaci nazivamo tekstualnim fajlovima, a one koji sadrže muziku nazivamo audio fajlovima, itd. Međutim, prethodna podela na grafičke, tekstualne, muzičke….. fajlove je samo uopštena. Postoji više vrsta grafičkih tipova, kao i više vrsta tekstualnih i muzičkih tipova.

Pored svog tipa svaki fajl ima i svoje lično ime, iz prostog razloga da bismo ih mogli razlikovati. Dakle:

SVAKI  FAJL  IMA  SVOJ NAZIV  I  SVOJ  TIP !

 I ime i tip fajla su zajedno zapisani u nazivu fajla, tj. naziv fajla se sastoji od imena fajla i tipa fajla, a to se sve zapisuje ovako:

  imefajla.tipfajla

Npr.           raspored.txt         - ovo je fajl čije je ime raspored, a tip txt

                         film.avi        - ovo je fajl čije je ime film, a tip avi

                    ognjen.jpg        - ovo je fajl čije je ime ognjen, a tip jpg

Kao što vidimo ime fajla može biti bilo šta, dok tip ne može. Tip fajla obično određuje program u kome pravimo fajl. Neki programi dozvoljavaju da izaberemo tip fajla, ali i dalje ne možemo da stavimo bilo koji već samo neki od ponuđenih tipova.

 Postoje tipovi fajlova sa kojima mogu da barataju razni programi. Npr. skoro svaki program za grafičku obradu biće u mogućnosti da radi sa svim grafičkim tipovima fajlova (najčešći grafički tipovi su  jpg  i  bmp).

Popularni program za obradu teksta Microsoft Word može da radi sa više desetina tipova fajlova koji se koriste za zapisivanje teksta, kao i da fajl koji mi napravimo zapiše u nekom od tih tipova.

Još jedna napomena: često se umesto izraza tip fajla koristi izraz format fajla. Tako kad hoćemo da pitamo kog je tipa fajl, možemo umesto toga da pitamo kog je formata fajl. U sledećoj tabeli nalazi se spisak tipova fajlova koje ćete imati priliku češće da srećete u radu s računarom:

NAPOMENA: Pošto postoji jako mnogo programa, a samim tim i tipova fajlova, ovde smo pobrojali samo neke od njih sa kojima ćete se najčešće sretati. Takođe, neke od gore navedenih fajlova moguće je pregledati i obrađivati u mnogo programa (na primer, postoje stotine programa napravljenih u svrhu puštanja muzike, odnosno fajlova u .mp3 formatu), a ovde smo naveli samo one koji se najčešće koriste.

Kada je reč o radu sa programima, trebali biste da znate da se svi programi, pa i sam operativni sistem, sastoje od određenog broja fajlova u kojima se nalaze podaci o tom programu. Koliki broj fajlova čini jedan program zavisi od složenosti samog programa: na primer, jednostavniji programi mogu se sastojati od samo jednog fajla, dok se veći i komplikovaniji programi mogu sastojati od nekoliko hiljada fajlova. Ovi fajlovi za vas i nemaju neko značenje, ali neki od njih su vrlo bitni za ispravno funkcionisanje programa. Što se vas kao korisnika računara tiče, bitan vam je fajl koji služi za pokretanje programa. Takvi fajlovi nazivaju se izvršni fajlovi i najčešće je njihov tip .exe. Svaki program ima svoj izvršni fajl, koji služi za njegovo pokretanje.

...

  NARUČITE IZDANJE    |      PROČITAJTE O KNJIZI   |     POGLEDAJTE SADRŽAJ KNJIGE

 

OSNOVNI DELOVI RAČUNARA

WINDOWS EXPLORER

PODEŠAVANJE REGIONALNIH I JEZIČKIH OPCIJA

KORISNIČKI NALOZI (USER ACCOUNTS)